| Приштински пројекат Ако Косово добије независност, Хашим Тачи би пажњу грађана са тешке економске ситуације могао да скрене једино тврдећи да је проблем у томе што нова држава није уједињена с Албанијом | ||
Провели смо деведесете године плашећи се велике Србије. С тим је готово. Сада ћемо се добар део предстојећег века плашити велике Албаније. Ове три реченице изговорио је у јулу 1999. Кристофер Хил, амбасадор САД у Македонији и један од главних преговарача Стејт департмента током тадашње косовске кризе. Данас, када наставак ове кризе прети да подели свет, америчке дипломате уверене су да велике Албаније неће бити и да Вашингтон неће дозволити Приштини да се уједини са Тираном. Исто тако уверено су говорили и да Русија неће уложити вето у Савету безбедности УН на резолуцију о независности Косова. Због две изјаве које су ових дана стигле из врха власти косовских Албанаца, чини се да идеја о великој Албанији и није тако мртва како многи стручњаци и дипломате тврде. Председник привремене владе у Приштини Агим Чеку, коме истиче мандат, тако је изјавио да би Албанци из четири државе у којима – осим у матичној – живе могли да траже уједињење са Албанијом, чиме је вероватно хтео да упозори Запад да не дозволи одвајање северног дела Косова од остатка „надзирано независне” покрајине. „Уколико Косово буде подељено дуж етничких линија, они ће желети да разговарају о уједињењу са Албанијом”, рекао је он немачкој агенцији ДПА, објаснивши да његова влада нема власт у северној Митровици, као и да му је жао због „неуспеха интеграције тог дела Косова са друштвом у целини”. Наит Хасани, из Демократске партије Косова, био је прецизнији. „Можда ћемо одржати референдум о уједињењу с Албанијом”, рекао је овај високи члан странке Хашима Тачија која ће наредних дана преузети власт у привременој влади. Хасани се иначе залаже за „размену територија”, што подразумева отцепљење Прешева, Бујановца и Медвеђе од Србије, а касније вероватно и припајање западних делова Македоније Косову. „Многи независност виде само као привремено решење и надају се да ће доћи до коначног припајања другим албанским територијама”, тврди у свом извештају из 2005. чак и Међународна кризна група, истраживачко-лобистичка група која заговара независност Косова. Међу албанским лобистима свакако је најпознатији бивши амерички конгресмен Џозеф Диогварди, који је позно у животу сазнао да пореклом није Италијан, већ италијански Албанац. Он се уздржава од употребе термина велика Албанија, па и на својој интернет презентацији користи термин „етничка Албанија” кад говори о свом циљу „заштити права Албанаца у свим државама у којима живе”. Сличну аргументацију користе и представници Албанаца у Македонији, који на свом сајту приказују мапу „историјске етничке Албаније”, уз ограду да „албански политички фактори у Македонији наглашавају интегритет македонске територије и граница”. „На овој мапи приказана су подручја око Албаније у којима су Албанци историјско становништво... Намера је да покажемо да Албанци овде живе поколењима, супротно уверењу да су македонски Албанци дошли из Албаније или са Косова”, објашњава се. Званично, отпор евентуалном уједињењу Косова и Албаније и даље је снажан, па се у једној анкети пре две године 90 одсто косметских Албанаца изјаснило за независност, а само десет одсто за унију са матицом. Ситуација би могла да се промени ако Косово добије независност и ако паналбанска осећања превагну над „косоварским идентитетом” који су америчке дипломате безуспешно покушале да изграде у јужној српској покрајини. „Идеју да је независност решење за све косовске проблеме Хашим Тачи може да замени само идејом уједињења с Албанијом”, каже Живојин Ракочевић, уредник КиМ радија из Чаглавице код Приштине. „Шта друго он може да понуди? Економски просперитет, интеграције на западном Балкану? Како ће Тачи, после било ког формулисања решења статуса, да објасни трећини грађана Урошевца, који по истраживању УНДП-а дневно зарађују и троше 90 евроценти, да печене кокошке не падају с неба? Може само да им каже да је проблем у томе што Косово није уједињено с Албанијом и да за себе и Косово преузме улогу албанског Пијемонта”, верује Ракочевић. В. Радомировић |
28 декември 2007
Велика Албанија без Митровице
Објавено од
Skywalker
во
15:37
0
коментари
26 декември 2007
Srbin iz Vojvodine traži politički azil na Kosovu
PRIŠTINA - Srbin iz Vrbovca u Vojvodini zatražio je politički azil na Kosovu, javili su u srijedu kosovski mediji.
Prema navodima kosovskih medija, Đ. S. (48) se u ponedjeljak javio Kosovskoj policijskoj službi i zatražio politički azil zbog, kako je rekao, psihičkog pritiska i teške ekonomske situacije.
U Kosovskoj policijskoj službi su potvrdili da se jedna osoba srpske nacionalnosti iz Vojvodine javila i zatražila politički azil na Kosovu, te da mu je policija, postupajući prema zakonu, uz posredovanje UN-ove agencije za izbjeglice (UNHCR) osigurala smještaj i druge uvjete za život u Prištini.
Prema navodima medija Đ. S. je diplomirani ekonomist koji je radio u Smederevu i živio u selu Vrbovac u Vojvodini.
Mediji javljaju da ovo nije prvi slučaj da neki Srbin traži politički azil na Kosovu i da su to do sada učinile još dvije osobe.
(Hina)
Објавено од
Skywalker
во
16:32
0
коментари
11 декември 2007
U Austriji muslimani brojniji od protestanata
Muslimani su prema nekim proračunima u Austriji brojčano pretekli protestante, a 2010. islamska će zajednica i službeno biti druga po veličini u toj zemlji, objavljeno je u ponedjeljak u Beču. Sve kršćanske religije bilježe u Austriji dramatičan gubitak pripadnika, upozorili su u ponedjeljak predstavnici Austrijskog društva za razumijevanje među narodima predstavljajući najnovije istraživanje o brojnosti vjernika.
Predsjednik Društva, bivši zastupnik Austrijske pučke stranke u austrijskom parlamentu Josef Hoechtl, pozvao je na tiskovnoj konferenciji u Beču na "remisioniranje" Zapadne Europe i opsežan dijalog s islamom.
Protestanti i katolici u Austriji zabilježili su u posljednjih 30 godina veliki pad broja članova. Protestanata je 1971. bilo 447.000, a taj se broj u 2006. smanjio na 326.000.
Katolička crkva u Austriji je 1971. brojala 6,5 milijuna pripadnika, dok je njihov broj 2006. iznosio 5,6 milijuna, što je gubitak od gotovo milijun pripadnika.
U istom vremenskom razdoblju, broj muslimana u Austriji povećao se gotovo petnaest puta, s nešto više od 22.000 na 400.000.
Ti podaci pokazuju da su muslimani već druga po veličini vjerska zajednica u Austriji, a 2010. to će biti i službeno, izjavio je Hoechtl.
Istodobno se povećava broj osoba koje ne pripadaju nijednoj konfesiji, odnosno onih koji se predstavljaju kao katolici ali nisu članovi Crkve.
Kako bi se odgovorilo tim izazovima, Hoechtl predlaže poboljšanje nastave vjeronauka te uvođenje obveznog školskog predmeta etike za učenike koji ne pripadaju ni jednoj vjerskoj zajednici.
Hoechtl također apelira na jači angažman laika u Crkvi, a od države zahtijeva pojačano promicanje vrijednosti.
Istodobno poziva na pojačan dijalog s islamom. Spremnost na razgovor predstavlja najjači potencijal za smanjenje nasilja, poručio je Hoechtl.
(Hina)
Објавено од
Skywalker
во
16:09
0
коментари
