22 февруари 2008

Почетак стварања велике Албаније


Још крајем седамдесетих година, када сам почео да радим за америчку владу и Конгрес, представници албанске заједнице су ми показивали мапе на којима је држава „Илирија” обухватала целу Албанију, Косово, половину Македоније и добар део Црне Горе, каже Мартин Шлецингер, директор центра „Вудро Вилсон”

Брисел, 21. фебруара – Тежња за уједињењем Албанаца је претња за будућност Македоније, казао је Мартин Шлецингер, директор источноевропских студија у вашингтонском институту „Вудро Вилсон“ у интервјуу за „Глас Америке“, који је делом пренео македонски дневник „Утрински весник“. Шлецингер предвиђа да би једна од директних последица независности Косова могла бити нестанак Македоније, а да би се читав регион могао наћи у озбиљној кризи праћеној променом граница на Балкану.

– То је процес подстакнут политичким разлозима. Руководство у Тирани и Албанци у Македонији још то не говоре, али мислим да је неизбежно да дође до њиховог приближавања. Било би добро да се то догоди под окриљем УН, али ако не буде тако, можемо да се опростимо од постојања Македоније. То је сигурно, а то је само почетак – казао је Шлецингер коментаришући вероватноћу уједињења албанских држава на Балкану.

Одговарајући на питање када може да се очекује да ће Албанци у региону пожелети да живе у заједничкој држави, Шлецингер каже да је то давнашња тежња.

– Када сам још крајем седамдесетих година почео да радим за америчку владу и Конгрес, представници албанске заједнице су ми показивали мапе на којима је држава „Илирија“ обухватала целу Албанију, Косово, половину Македоније и добар део Црне Горе. Мислим да су Албанци веома мудро то радили и да је на крају крајева сасвим природно за њих да ће тражити да живе у једној држави, као што су и Срби желели да живе у једној држави, што је спречено. Не видим зашто бисмо сада омогућили стварање велике Албаније, која не би била ни стабилнија ни више морална од велике Србије. Заправо била би много мање морална, јер би настала разбијањем других земаља. Мислим да је то процес који траје годинама и то није ништа ново. Није тачно оно што кажу представници САД да је отцепљење Косова дошло као последица Милошевићевог режима и убијања десетина хиљада људи током рата, то је такође претеривање. Све је то бесмислица. Затегнутост између Срба и косовских Албанаца на тој територији траје већ 100 година – објаснио је Шлецингер.

Он је уверен да ће доћи до прекрајања граница на Балкану, што је последица независности Косова.

– САД и тзв. међународна заједница тврде да је то црвена линија која не сме бити прекорачена. Као што не сме бити поделе Косова, тако не сме бити придруживања Косова другој држави. Али они то не могу спречити. Или можда могу, ако желе. Да ли желе, то не знам, али свакако има и таквих иницијатива. За Албанију би уједињење са Косовом и делом Македоније произвело унутрашње политичке последице и етничке проблеме, с обзиром на то да би дошло до премештања центра моћи, али сматрам да ће тежња да се буде Албанац у Албанији преовладати и то је нешто са чиме ће свет морати да се суочи, не данас, можда ни за пола године, али за шест-седам година то је сигурно. Ово је само први корак у новој фази у ономе што се дешава на Балкану. Признавање косовске независности ништа није решило, само је отворило цео низ нових питања и проблема са којима сада морамо да се суочимо – казао је Шлецингер.

Мартин Шлецингер је дугогодишњи први човек источноевропске канцеларије центра „Вудро Вилсон“ а радио је и у америчком Конгресу. Био је редовни саветник за балканску политику. Докторирао је на тему „Југославија“, а експерт је за Балкан и проширивање НАТО-а.

В. Јокановић

20 февруари 2008

Ко ће признати Косово

Одлуку о регулисању односа с Приштином државе чланице Уније доносиће појединачно

Брисел 18. фебруара – Одлуку о регулисању односа са Косовом државе чланице ЕУ доносиће појединачно у складу са националном праксом и правним нормама, саопштено је данас касно по подне у Савету Европе после вишечасовне седнице министарског савета у заједничком закључку земаља чланица ЕУ. Димитриј Рупел, словеначки шеф дипломатије је нагласио да је заједнички закључак потврдио јединство у ЕУ. Савет министара је претходно саопштио да је одлука о независности коју је јуче донела косовска скупштина у Приштини примљена к знању. Савет је подвукао да је ЕУ посвећена поштовању Повеље УН и Хелсиншког завршног споразума по питању принципа територијалног интегритета и још једном истакао да је случај Косова јединствен. Заједничка изјава Савета министара ЕУ која је међу новинарима у Бриселу оцењена као контроверзна, срочена је како би помирила велике разлике које су испољене међу члановима Савета и оставила простора за појединачно деловање унутар ЕУ.

На инсистирање Словеније у текст закључка је ушла реч независност, док је Шпанија била изричита у захтеву да се текст прошири помињањем Повеље УН и Хелсиншког акта. У закључку се поред осталог наводи да Савет потврђује дугорочну оријентацију за стабилност на западном Балкану и понавља се да је ЕУ спремна да одигра водећу улогу у јачању стабилности у овом региону, подсећајући на закључке Европског савета од 14. децембра 2007. године. Прва појединачна реаговања чланица ЕУ на заједнички закључак показала су да је његово тумачење разнолико.

У текст закључка накнадно је ушла и реченица којом се осуђује јучерашње насиље у Београду и Косовској Митровици.

– Кипар никада неће признати независност Косова, јер то представља кршење територијалног интегритета Србије, казала је кипарска министарка спољних послова Ерато Козару-Маркулис. Исто је саопштио и њен румунски колега Михаил Ражван Угуреану, а чврст став о непризнавању сецесије изнео је и шпански шеф дипломатије Мигуел Ангел Моратинос. Прво признање Косова стићи ће из Француске, најавио је Бернар Кушнер, министар спољних послова, који је рекао да ће његов председник Никола Саркози вечерас послати писмо о признању у Приштину. Признања би на исту адресу требало ускоро да стигну из Италије и Велике Британије, најављено је у Бриселу.

Судећи према изјавама шефова дипломатија земаља чланица Европске уније пре почетка данашње седнице Савета министара, ЕУ је била оштро подељена у погледу става према једностраној, јуче проглашеној независности Косова. Шпански министар спољних послова Мигуел Ангел Моратинос рекао је одмах да његова земља неће признати једнострану сецесију Косова.

– Нећемо признати независно Косово, јер јучерашња одлука косовске скупштине није у складу са принципима међународног права и она је илегална – казао је Моратинос. Образлажући став Шпаније, Моратинос је истакао да би евентуално признање косовске независности могло уследити само уз сагласност званичног Београда и Савета безбедности Уједињених нација. „Уколико не буде тако, може доћи до оштре поделе у међународној заједници, која може дестабилизовати читав регион”, објаснио је Моратинос, који је нагласио да се независности Косова оштро противе још Румунија, Грчка, Бугарска, Словачка и Кипар. Шеф шпанске дипломатије најавио је пред улазак у салу за састанке Савета министара да ће инсистирати да званични став Мадрида уђе у закључке данашњег скупа министара ЕУ. Он је ипак изразио наду да ће ЕУ задржати неопходно јединство.

Валтер Штајнмајер, шеф немачке дипломатије изјавио је око 10 часова, пред почетак састанка министара да је одлука о отцепљењу Косова заправо крај распада Југославије и изразио уверење да ће ЕУ усагласити ставове у вези са овим питањем и изаћи у јавност са заједничким ставом. „Седам година смо покушавали да дођемо до договора, али сада је одлука донета”, казао је Штајнмајер и изразио наду да ће заједнички текст одговора на косовску независност бити усаглашен. Он је поручио да би ЕУ требало истовремено да пошаље Србији позитиван сигнал о њеној будућности и ЕУ интеграцијама.

– Отцепљење Косова од Србије представља почетак уласка Србије у ЕУ, казао је јутрос француски шеф дипломатије Кушнер по доласку на министарски самит. Он је оценио да је сецесија Косова добра вест и велики успех за Приштину, али да то није пораз за Србију.

Британски министар спољних послова Дејвид Милибанд је нагласио да је Косово јединствен случај који захтева јединство ЕУ, док је холандски шеф дипломатије Максим Ферхаген изјавио да његова земља неће журити са признањем.

Оли Рен, европски комесар за проширење инсистирао је да је Косово јединствен случај, а приштинска декларација резултат дуготрајног процеса, док је Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност упутио свим странама позив на мир и одговорност. Замољен да прокоментарише данашње помињање Косова и интеграције Србије у ЕУ у истом контексту, Солана је за „Политику” нагласио да су Косово и приближавање Србије ЕУ и даље два одвојена процеса.
Владимир Јокановић

Словенија ликује и страхује

Љубљана, 18. фебруара – Словеначка амбасада је готово сасвим уништена, пише на телетексту словеначке националне ТВ куће; тако РТВ Словенија преноси утиске свог посебног извештача из Београда Дејана Ладике, а оно што нарочито узнемирава овдашњу јавност јесте Ладикин извештај, који се вртео у поподневним информативним емисијама, у коме је описао како су „демонстранти (у Београду) допузали до балкона (зграде словеначке амбасаде), откинули словеначку и европску заставу те обе запалили”.ТВ Словенија је драматичну репортажу о „насиљу у Београду”, која је данас на првом месту свих информативних емисија одменила вести из Приштине (сада на другом месту), опремила насловом „Словеначки симболи у огњу”. Репортер је провукао и опаску да је „српска полиција” касно дошла на поприште испред амбасаде Словеније, чиме је публици натукнуо разлоге таквог демолирања.Поводом напада на амбасаду Словеније у Београду видно нерасположен огласио се из Брисела и шеф дипломатије Димитриј Рупел, који је критиковао то што неки политичари у Србији зову на насиље позивима на демонстрације; из МСП-а Словеније је саопштено да се још не зна хоће ли тамошња дипломатска посада бити враћена у матицу, а уз то је исти МСП већ до подне лансирао упозорење грађанима да је Србија опасна дестинација и да „не саветује путовања у Србију, ако то није неопходно”.У Србији су и наредних дана најављени масовни протести, каже се у саопштењу Рупеловог МСП-а које упозорава да би „мета напада могли да буду и словеначки држављани”, док словеначким држављанима који се већ налазе у Србији МСП Словеније саветује да „избегавају места где се демонстрира и да редовно прате медије”. Ту следи и упозорење онима који путују на Косово: „Нека словеначки држављани буду опрезни када прелазе границу, јер српске власти сваки улазак на Косово који није обављен на контролној тачки српско-косовске границе – сматрају нелегалним.”После данашње најаве министра спољних послова Шпаније да његова земља неће признати Косово, министар Рупел се као председавајући кору министара спољних послова земаља чланица ЕУ нашао у проблемима, јер је број држава Уније које одбијају да признају Косово већи него што је рачунао. Рупел је пре месец дана, када је вршен велики притисак да се „постигне јединство ЕУ” (које је Рупел и данас тражио), изјавио да ће бити проблема ако више од једне државе (од 27) одбије да призна Косово. Како незванично сазнајемо у Љубљани, број „бунтовничких” држава које инсистирају на поштовању међународног права тренутно се попео на шест. У међувремену је и Словенија, после „дивљачког пира навијача у Београду” и гостовања председника Привредне коморе Словеније (ПКС) у синоћњем ТВ дневнику („Одмеви” – реаговања), најавила да ће можда изабрати другу тактику у признавању државности Косова, при чему је помињан модел признања Црне Горе, где је процедура тако „развучена” у парламенту да је Словенија била 35. земља у низу оних које су признале црногорску самосталност.Занимљиво је да је председник ПКС-а истакао податак да је Србија ове године у врху, тачније прва по словеначким привредним улагањима, и то не само у региону него уопште (укључујући и ЕУ), те да је робна размена један према два, разуме се у корист Словеније. Стрепња за инвестиције је донекле умирена информацијом да Словенија у Србији запошљава око 15.000 радника, уз очекивање да ће се Срби „истутњати”, а онда помирити са „постојањем нове, најмлађе државе у Европи” уколико жели да се приближи ЕУ.Ликовање због коначног проглашења државности Косова поткрепљено је сценама из Приштине, попут оне где група грађана отвара шампањац, сипа га у пластичне чаше, окреће се ка камери (дописнице ТВ Словенија Марте Разборшек) и у хору каже: „Хвала, Словенија!”Дневник „Дело” на ударном месту штампа коментар специјалног репортера с Косова Боштјана Видемшка, који почиње закључком да „иронија не може бити већа – буквално 20 година рата и насиља на тлу некадашње Југославије није могло бити окончано на надреалнији начин: док су у Приштини, коју обливају таласи позитивне енергије – на десетине хиљада косовских Албанаца славили дуго у ноћ дугоочекивану независност, дотле се у Београду српска полиција обрачунавала са сопственим људима који су протестовали због проглашења косовске независности односно дефинитивног губитка нечега што је Милошевићева Србија због геноцидне политике (неповратно) изгубила још давног јуна 1999; учинак бумеранга је у историји био ретко када тако брз”. „Дело”, у истом духу као остали словеначки медији, подсећа да „денацификација у Србији још није обављена”, па је „самостално Косово једина шанса да (Срби) доживе бар делимичну катарзу”, уз напомену да „косовска државност није имала алтернативу”, а да ће се сада све лепо одвијати према Ахтисаријевом плану.

Светлана Васовић-Мекина

Nacionalni interes - 'Be Nice'

Moj djed je sredinom tridesetih godina prošlog stoljeća nakratko bio sudac u Gostivaru u zapadnoj Makedoniji. (Tadašnja je Jugoslavija državne službenike, učitelje i suce, selila kako je htjela, pogotovo ako su glasali za oporbene stranke i ako nisu bili Srbi.) Danas, kada kosovski Albanci imaju svoju državu, sjetio sam nečega što mi je djed ispričao.

Lokalni je žandar načuo da je neki tamošnji Albanac, navodno, nešto ukrao. Kako se žandaru nije potanko istraživalo što se točno dogodilo, a zakona se nije držao kao pijan plota, naredio je dotičnom čovjeku da legne na ulicu, a on se lijepo popeo na konja i nekoliko puta u trku 'prešao' preko nesretnika. 'Ako si nevin, ništa ti se neće dogoditi; ako si kriv – e onda, tko ti je kriv', ovako je otprilike glasilo objašnjanje organa tadašnje kraljevske vlasti.

'A ti kao sudac, ti ništa?' – pitao sam djeda, koji je samo odmahnuo rukom. 'Kakav sud, kakvi bakrači...'

Očito, pravna država još nije bila zaživjela. Nije bilo niti Nataše Kandić, niti Sonje Biserko, niti NATO saveza, niti UNMIK-a.

Dio Srbije kao da još uvijek živi u tom vremenu.

*******
'.... kada procijenimo da je to u našem interesu, donijet ćemo odluku o priznanju Kosova...' – rekao je za ovu problematiku nadležni hrvatski dužnosnik, pretpostavljam stanovnik grada u kojem ulice nose imena Islanda, Njemačke i Ukrajine, iz zemlje u kojoj se, ne tako davno, pjevalo 'Danke Deutschland'.

'Nacionalni interes' – tajna sa sedam pečata.

U zemljama koje su same sebe uvjerile da su 'male' i 'nevažne' nacionalni interes i tzv. realpolitika ponekad se definiraju u skladu s nekakvim palanačkim shvaćanjem lukavosti što se na kraju svede na to da ispadneš prilična budala – iznevjeriš onog koji ti je naklonjen a šuruješ s vlastitim protivnikom. (Primjer iz hrvatske nedavne prošlosti, po mom sudu, je katastrofalna politika iz ranih devedesetih prema Bošnjacima. Vjerojatno i bošnjačka prema Hrvatima.)

Iako su ljudi u Zagrebu skloni instinktivno reći 'nećemo se pačati u nešto što nije naš problem', treba se zaista upitati ima li smisla ponovno nasijedati blefiranju i prijetnjama zemlje u kojoj su Šešeljevi radikali još uvijek najpopularnija stranka - i time ohrabrivati Rusiju kojoj, kako se čini, jedan hladni rat nije bio dovoljan? Ili pak treba otvoreno podržati kosovske Albance, koji su u Jugoslaviji patili duže i gore od Hrvata.

Po mom mišljenju – a mišljenje iznosim ovdje jedino zato da bi se rasplamsala dobra diskusija, bez iluzija da utječem na bilo koga – Kosovo zasluženo postaje država najviše na temelju tih patnji, zbog srbijanske diskriminacije, etničkog čišćenja i rata. Ukratko – zbog kalvarije tamošnjeg naroda. Tužno, ali istinito.

Ako ne zbog patnji, zbog čega drugog? Činjenica je da Albanci već imaju jednu državu. Činjenica je također da je Kosovo 'srpsko', u povijesnom smislu – valjda i više nego 'albansko'. Međutim, Srbija ga je izgubila zbog katastrofalne i zle politike Slobodana Miloševića. Baš kao što su i Njemačka i Italija 1945. izgubile dijelove državnog teritorija koji bi se – da Drugog svjetskog rata nije bilo – mogli s pravom smatrati i 'njemačkim' i 'poljskim', i 'talijanskim' i 'hrvatskim'.

(Noam Chomsky je negdje rekao da je Miloševićeva Srbija izgubila Kosovo zbog toga što je krajem devedesetih bila jedina europska zemlja koja je odbijala prihvatiti američki, neo-liberalni ekonomski model tržišnih reformi. To bizarno tumačenje konačnog raspleta balkanskog sukoba ostavljam na analizu komentatorima ultra-lijeve orijentacije.)

Koja bi država 1989., u vrijeme Gazimestana, na početku Miloševićeve 'nemilosrdne demokratije', Kosovu udijelila diplomatsko priznanje? Niti jedna, vjerojatno s pravom. Međutim, nakon onoga što se u posljednjih dvadesetak godina događalo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu – nakon ratova koji su počinjali s pretpostavkom da će se protivnik preplašiti same pojave kokardi i crnih brada, a kada se to nije dogodilo, slijedilo je 'čišćenje' – diplomatsko je priznanje zapravo najmanje što svijet, s priličnim zakašnjenjem, može učiniti za albanski narod na Kosovu.

Ishod 'kosovske krize' bi, piše Anne Applebaum u današnjem Washington Postu, trebao biti 'pouka nasilnicima tipa Miloševića'. Politika koju vodite na kraju će najviše štetiti vašem narodu.

Zato, jednostavno rečeno – be nice!

Što ne znači da se treba poniziti. Dovoljno je ponašati se prema drugom onako kako bi željeli da se on ponaša prema nama.
Bojan Klima

11 февруари 2008

Вавилонците и нашите градители на цркви

(Отворено писмо до премиерот)

Почитуван господине премиер, не се сомневам дека има луѓе што и' аплаудираат на Вашата одлука да градите православна црква на скопскиот плоштад, иако немам впечаток дека се толку многу колку што Вие сакате да верувате. Ваше право е да имате свои визии и уверувања, но со правата оди и одговорноста, нели. И пред Бога и пред луѓето. Повеќе луѓе веќе со право Ви укажаа дека со ваквата одлука го кршите Уставот (и секуларниот карактер на државата и еднаквоста на верските субјекти). Ни не обидувајте се да го порекнувате тоа. Зашто, ако се извлечете де јуре, виновни сте де факто. Укажано Ви е и тоа дека оваа своја одлука ќе ја остварите со парите на сите граѓани, иако најмалку 40 отсто не се православни, а реакциите во јавноста недвосмислено покажаа дека ни сите православни не го поддржуваат овој проект. А ни сите муслимани не ја поддржуваат проѕирната компензација со џамијата во Тетово. Јас, како христијанин, сакам да Ви укажам дека со ваквиот чин ги кршите и принципите на етиката, особено на христијанската етика. Еве зошто.Да му дадете подарок на најбогатиот, највлијателниот и најмногубројниот, не е никаква доблест. Таквиот чин може да биде конформизам, умилкување, лична суета, суеверие или нешто слично, но не и доблест. Барем не според христијанската етика, зашто Христос го учел токму спротивното. Верската заедница спрема којашто сте безрезервно наклонети има две илјади објекти. Една дузина помали христијански субјекти во Република Македонија воопшто немаат свој верски објект. Меѓу нив има и такви што на светот му дале по 3-4 нобеловци. Не им давате ни наменско земјиште, ни маркица за верски објект, ни дозвола за градба, ни одговор на барањата, а камоли државни пари. Ние сме горди што владите на претежно протестантските земји не и' го прават тоа на верската заедница којашто Вие овде ексклузивно ја протежирате.

Можеби ќе имавте чувство на правичност во оваа сфера ако во Вашиот стан се собираа на богослужби стотина верници 2-3 пати неделно. Или за симболични измени во ДУП да молите и да чекате 3-4 години. (Дали толку ќе трае и измената на ДУП за да се овозможи изградба на Вашата црква, останува да видиме). Или, ако министерот за транспорт и врски не ве удостојува ни со одговор на Вашите уредно архивирани дописи. А во сојуз со него и куп скопски градоначалници, кои се убедени дека им е света државна должност, на верниците кои не се припадници на нивното религиозно милениче, да не им дозволат ни да дишат од воздухот на нивната правоверна општина, а камоли да градат верски објекти!

Понатаму, со вакви и слични постапки, Вие станувате директен соучесник во протежирање на религиозен етнофилетизам, кој несомнено е типичен за вероисповедта што Вие ја устоличувате, но докрај е спротивен на Христовото учење. Ако Христос и Неговите апостоли имаа етнофилетистички дух, христијански цркви ќе се основаа само во Израел.

Сте размислиле ли за својата одговорност пред Господ, зашто барем Тој знае дека во многу храмови, наместо вера во Бога, се проповеда етнофилетизам, се практикуваат пагански обичаи, идолатрија, суеверие, празноверие, трговија... На едно такво место Христос отишол со камшик!

И Вас и сите други помпезни црквоградители сакам да Ве потсетам на една основна библиска вистина, силно нагласена од Светиот апостол Павле - да, токму оној што го донел изворното христијанство и во Македонија: „...Господ на небото и на земјата не живее во ракотворни храмови, ниту, пак, прима служба од човечки раце...“ (Дела на Светите апостоли, глава 17, стихови 24-25).

Конечно, заради сигурност во Вашите мотиви, добро ќе сторите ако се потсетите и на градителите на вавилонската кула, на нивните мотиви и на Божјото неодобрување: „И рекоа: Да си соѕидаме град и кула, висока до небото, И ДА СЕ ЗДОБИЕМЕ СО ИМЕ...“ (Прва книга Мојсеева 11:4). Ми се присторува дека препознавам современи вавилонски градители во нашата земја. Не знам зошто ми се наметна таквата асоцијација. Можеби затоа што ја читам Библијата.

Проф. д-р Иван Грозданов, припадник на христијаните баптисти во РМ

04 февруари 2008

Сизиф од Неготино во потрага по државна работа

Владо АПОСТОЛОВ

Во земја жив не се влегува и затоа морам да најдам работа. Вака 40-годишниот Орданчо Пецов од Неготино ја почнува приказната за неговите обиди да се вработи во државните институции.
Тој е дипломиран правник на Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ и магистрирал на Полициската академија во Скопје, на одделот за криминалистика. Во последните три години тој се јавил на преку 200 огласи и конкурирал за повеќе од 1.000 работни места.
- Во 90 отсто од огласите јас сум меѓу првите пет најдобри кандидати и секогаш избираа некој друг, се жали Пецов.
Тој педантно ги собирал сите документи со кои конкурирал на јавните огласи, известувањата за одбивање, жалбите до второстепената комисија во Агенцијата за државни службеници и тужбите до институциите.
Неготинецот раскажува дека една скопска општина во периодот од 2005 до 2007 година објавила три конкурси за истите работни места и дека локалната самоуправа примила само неколку вработени, иако имало доволно кандидати што ги исполнувале условите на конкурсот.
-Ова е очигледно малтретирање, а првите луѓе на институциите се повикуваат на дискрециско право да ги повторуваат огласите.
Често чекаат кандидатот што им е по „вкусот“ да го положи испитот за државни службеници, вели Пецов.
Друг вид на дискриминација, раскажува тој, се случува кога се избираат кандидати што ги исполнуваат условите поставени на огласот, но немаат најсоодветно образование и најдолго искуство.
- Како државни советници се вработуваат лица со работно искуство од една година. Практика е на овие позиции да се ангажираат луѓе што имаат минимум шест години работно искуство, вели Пецов.
Професорот Борче Давитковски смета дека ова е причина повеќе да се смени начинот на вработување во администрацијата. Сега функционира системот за работни места според кој кандидатите треба да конкурираат за секоја позиција. Давитковски во книгата „За...“ тврди дека овој систем ја полни администрацијата со нестручни партиски кадри. Тој бара нов систем во кој администрацијата ќе вработува млади кадри, кои ќе напредуваат со текот на годините.
Пецов, пак, вели дека и понатаму ќе се обидува да се вработи во некоја државна институција, иако секоја ваква авантура го чини пари и време.