Ко ће признати Косово

Одлуку о регулисању односа с Приштином државе чланице Уније доносиће појединачно

Брисел 18. фебруара – Одлуку о регулисању односа са Косовом државе чланице ЕУ доносиће појединачно у складу са националном праксом и правним нормама, саопштено је данас касно по подне у Савету Европе после вишечасовне седнице министарског савета у заједничком закључку земаља чланица ЕУ. Димитриј Рупел, словеначки шеф дипломатије је нагласио да је заједнички закључак потврдио јединство у ЕУ. Савет министара је претходно саопштио да је одлука о независности коју је јуче донела косовска скупштина у Приштини примљена к знању. Савет је подвукао да је ЕУ посвећена поштовању Повеље УН и Хелсиншког завршног споразума по питању принципа територијалног интегритета и још једном истакао да је случај Косова јединствен. Заједничка изјава Савета министара ЕУ која је међу новинарима у Бриселу оцењена као контроверзна, срочена је како би помирила велике разлике које су испољене међу члановима Савета и оставила простора за појединачно деловање унутар ЕУ.

На инсистирање Словеније у текст закључка је ушла реч независност, док је Шпанија била изричита у захтеву да се текст прошири помињањем Повеље УН и Хелсиншког акта. У закључку се поред осталог наводи да Савет потврђује дугорочну оријентацију за стабилност на западном Балкану и понавља се да је ЕУ спремна да одигра водећу улогу у јачању стабилности у овом региону, подсећајући на закључке Европског савета од 14. децембра 2007. године. Прва појединачна реаговања чланица ЕУ на заједнички закључак показала су да је његово тумачење разнолико.

У текст закључка накнадно је ушла и реченица којом се осуђује јучерашње насиље у Београду и Косовској Митровици.

– Кипар никада неће признати независност Косова, јер то представља кршење територијалног интегритета Србије, казала је кипарска министарка спољних послова Ерато Козару-Маркулис. Исто је саопштио и њен румунски колега Михаил Ражван Угуреану, а чврст став о непризнавању сецесије изнео је и шпански шеф дипломатије Мигуел Ангел Моратинос. Прво признање Косова стићи ће из Француске, најавио је Бернар Кушнер, министар спољних послова, који је рекао да ће његов председник Никола Саркози вечерас послати писмо о признању у Приштину. Признања би на исту адресу требало ускоро да стигну из Италије и Велике Британије, најављено је у Бриселу.

Судећи према изјавама шефова дипломатија земаља чланица Европске уније пре почетка данашње седнице Савета министара, ЕУ је била оштро подељена у погледу става према једностраној, јуче проглашеној независности Косова. Шпански министар спољних послова Мигуел Ангел Моратинос рекао је одмах да његова земља неће признати једнострану сецесију Косова.

– Нећемо признати независно Косово, јер јучерашња одлука косовске скупштине није у складу са принципима међународног права и она је илегална – казао је Моратинос. Образлажући став Шпаније, Моратинос је истакао да би евентуално признање косовске независности могло уследити само уз сагласност званичног Београда и Савета безбедности Уједињених нација. „Уколико не буде тако, може доћи до оштре поделе у међународној заједници, која може дестабилизовати читав регион”, објаснио је Моратинос, који је нагласио да се независности Косова оштро противе још Румунија, Грчка, Бугарска, Словачка и Кипар. Шеф шпанске дипломатије најавио је пред улазак у салу за састанке Савета министара да ће инсистирати да званични став Мадрида уђе у закључке данашњег скупа министара ЕУ. Он је ипак изразио наду да ће ЕУ задржати неопходно јединство.

Валтер Штајнмајер, шеф немачке дипломатије изјавио је око 10 часова, пред почетак састанка министара да је одлука о отцепљењу Косова заправо крај распада Југославије и изразио уверење да ће ЕУ усагласити ставове у вези са овим питањем и изаћи у јавност са заједничким ставом. „Седам година смо покушавали да дођемо до договора, али сада је одлука донета”, казао је Штајнмајер и изразио наду да ће заједнички текст одговора на косовску независност бити усаглашен. Он је поручио да би ЕУ требало истовремено да пошаље Србији позитиван сигнал о њеној будућности и ЕУ интеграцијама.

– Отцепљење Косова од Србије представља почетак уласка Србије у ЕУ, казао је јутрос француски шеф дипломатије Кушнер по доласку на министарски самит. Он је оценио да је сецесија Косова добра вест и велики успех за Приштину, али да то није пораз за Србију.

Британски министар спољних послова Дејвид Милибанд је нагласио да је Косово јединствен случај који захтева јединство ЕУ, док је холандски шеф дипломатије Максим Ферхаген изјавио да његова земља неће журити са признањем.

Оли Рен, европски комесар за проширење инсистирао је да је Косово јединствен случај, а приштинска декларација резултат дуготрајног процеса, док је Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност упутио свим странама позив на мир и одговорност. Замољен да прокоментарише данашње помињање Косова и интеграције Србије у ЕУ у истом контексту, Солана је за „Политику” нагласио да су Косово и приближавање Србије ЕУ и даље два одвојена процеса.
Владимир Јокановић

Словенија ликује и страхује

Љубљана, 18. фебруара – Словеначка амбасада је готово сасвим уништена, пише на телетексту словеначке националне ТВ куће; тако РТВ Словенија преноси утиске свог посебног извештача из Београда Дејана Ладике, а оно што нарочито узнемирава овдашњу јавност јесте Ладикин извештај, који се вртео у поподневним информативним емисијама, у коме је описао како су „демонстранти (у Београду) допузали до балкона (зграде словеначке амбасаде), откинули словеначку и европску заставу те обе запалили”.ТВ Словенија је драматичну репортажу о „насиљу у Београду”, која је данас на првом месту свих информативних емисија одменила вести из Приштине (сада на другом месту), опремила насловом „Словеначки симболи у огњу”. Репортер је провукао и опаску да је „српска полиција” касно дошла на поприште испред амбасаде Словеније, чиме је публици натукнуо разлоге таквог демолирања.Поводом напада на амбасаду Словеније у Београду видно нерасположен огласио се из Брисела и шеф дипломатије Димитриј Рупел, који је критиковао то што неки политичари у Србији зову на насиље позивима на демонстрације; из МСП-а Словеније је саопштено да се још не зна хоће ли тамошња дипломатска посада бити враћена у матицу, а уз то је исти МСП већ до подне лансирао упозорење грађанима да је Србија опасна дестинација и да „не саветује путовања у Србију, ако то није неопходно”.У Србији су и наредних дана најављени масовни протести, каже се у саопштењу Рупеловог МСП-а које упозорава да би „мета напада могли да буду и словеначки држављани”, док словеначким држављанима који се већ налазе у Србији МСП Словеније саветује да „избегавају места где се демонстрира и да редовно прате медије”. Ту следи и упозорење онима који путују на Косово: „Нека словеначки држављани буду опрезни када прелазе границу, јер српске власти сваки улазак на Косово који није обављен на контролној тачки српско-косовске границе – сматрају нелегалним.”После данашње најаве министра спољних послова Шпаније да његова земља неће признати Косово, министар Рупел се као председавајући кору министара спољних послова земаља чланица ЕУ нашао у проблемима, јер је број држава Уније које одбијају да признају Косово већи него што је рачунао. Рупел је пре месец дана, када је вршен велики притисак да се „постигне јединство ЕУ” (које је Рупел и данас тражио), изјавио да ће бити проблема ако више од једне државе (од 27) одбије да призна Косово. Како незванично сазнајемо у Љубљани, број „бунтовничких” држава које инсистирају на поштовању међународног права тренутно се попео на шест. У међувремену је и Словенија, после „дивљачког пира навијача у Београду” и гостовања председника Привредне коморе Словеније (ПКС) у синоћњем ТВ дневнику („Одмеви” – реаговања), најавила да ће можда изабрати другу тактику у признавању државности Косова, при чему је помињан модел признања Црне Горе, где је процедура тако „развучена” у парламенту да је Словенија била 35. земља у низу оних које су признале црногорску самосталност.Занимљиво је да је председник ПКС-а истакао податак да је Србија ове године у врху, тачније прва по словеначким привредним улагањима, и то не само у региону него уопште (укључујући и ЕУ), те да је робна размена један према два, разуме се у корист Словеније. Стрепња за инвестиције је донекле умирена информацијом да Словенија у Србији запошљава око 15.000 радника, уз очекивање да ће се Срби „истутњати”, а онда помирити са „постојањем нове, најмлађе државе у Европи” уколико жели да се приближи ЕУ.Ликовање због коначног проглашења државности Косова поткрепљено је сценама из Приштине, попут оне где група грађана отвара шампањац, сипа га у пластичне чаше, окреће се ка камери (дописнице ТВ Словенија Марте Разборшек) и у хору каже: „Хвала, Словенија!”Дневник „Дело” на ударном месту штампа коментар специјалног репортера с Косова Боштјана Видемшка, који почиње закључком да „иронија не може бити већа – буквално 20 година рата и насиља на тлу некадашње Југославије није могло бити окончано на надреалнији начин: док су у Приштини, коју обливају таласи позитивне енергије – на десетине хиљада косовских Албанаца славили дуго у ноћ дугоочекивану независност, дотле се у Београду српска полиција обрачунавала са сопственим људима који су протестовали због проглашења косовске независности односно дефинитивног губитка нечега што је Милошевићева Србија због геноцидне политике (неповратно) изгубила још давног јуна 1999; учинак бумеранга је у историји био ретко када тако брз”. „Дело”, у истом духу као остали словеначки медији, подсећа да „денацификација у Србији још није обављена”, па је „самостално Косово једина шанса да (Срби) доживе бар делимичну катарзу”, уз напомену да „косовска државност није имала алтернативу”, а да ће се сада све лепо одвијати према Ахтисаријевом плану.

Светлана Васовић-Мекина