АНАЛИЗА ВЕСТИ
Специјална комисија још није саопштила све детаље трагедије хеликоптера Ми-17 Ратног ваздухопловства Македоније, али извештај да су пронађени угљенисани остаци погинулих официра, подофицира и војника македонске војске говори да се догодила експлозија. Да ли приликом удара хеликоптера у земљу, или док је још био у ваздуху?
Из Скопља су дошле и неке вести да је хеликоптер наводно летео кроз маглу и облаке. Хеликоптери никада не лете дуго кроз облаке, поготово то не чине зими, јер хеликоптери немају уређај за елиминисање леда на елисама, као што то имају летелице са фиксним крилима. Дакле, чак и да је била магла, навигациони уређаји на Ми-17 омогућавају сигуран лет. У случају да је дошло до изненадног престанка рада оба мотора пилоти су могли да спусте хеликоптер и уз помоћ тзв. ауторотације, односно елиса би се још неко време окретала сасвим довољно да се хеликоптер приземљи. Оно што је највећа опасност за хеликоптере јесте могућност да пукне главњача ротора, или да пукне сајла репне елисе. У првом случају хеликоптер нагло губи висину, а у другом почиње да се окреће и пилот једноставно више не може да управља летелицом.
Чак и тада, у часу удара хеликоптера у земљу редак је случај да дође до такве експлозије да сви путници остану угљенисани, па чак и да је у хеликоптеру било експлозивних направа. Бомбе, муниција и експлозив, што је евентуално могло бити траспортовано уз војнике, нису осетљиви на удар, већ само на ватру.
Када је у јануару 1992. године дошло до обарања хеликоптера ЕЗ у рејону Вараждина, тај хеликоптер, који иначе и није био директно погођен ракетом са југославенског ловца Миг-21, већ је пао услед детонације ракетираног и погођеног хрватског хеликоптера поред којег је летео, дакле тај се хеликоптер ЕЗ само сручио на земљу, остао је скоро у једном комаду, а сви чланови посаде и путници погинули су у белим комбинезонима ЕЗ посматрача. Нико није био угљенисан и то потврђују и ТВ снимке...
Посада македонског хеликоптера Ми-17 била је најбоља посада у македонском РВ, јер су обављали задатке у оквиру мировне мисије "Алтеа" и БиХ. Значи да су за те македонске пилоте важили стандарди НАТО-а у обуци и броју сати налета, тако да је та посада имала најмање 150 сати налета годишње. Тај ниво обуке и број сати налета НАТО је изричито тражио од Скопља, јер у супротном случају не би ни дозволили Македонцима да лете заједно са НАТО хеликоптерима у БиХ.
Значи, експлозија на Ми-17 је узрок трагичног пада. Да ли је она била последица претходно постављене експлозивне направе у хеликоптеру, или на спољашњем делу трупа, или је уследила као резултат поготка ракете са земље, тешко је рећи без увида у прве налазе истраге. Експлозија је била снажна, јер су остаци хеликоптера расути по ширем подручју, што значи да се десила у ваздуху.
Остаје да се види, хоће ли влада у Скопљу, без обзира на могући политички контекст трагедије, изаћи са отвореним и јасним саопштењем узрока пада Ми-17. Или ће преовладати политика и све бити објашњено "техничким факторима и људском грешком"?
Нема коментари:
Објави коментар